Ко су били ускоци?

Ускоци представљају посебан облик отпора Турцима у приморском залеђу. Реч је о герилском начину ратовања хришћана, који су, миграцијама становиштва, након пада српских средњовековних земаља, прелазили из освојених подручја на територије којима су управљале Венеција и Аустрија, те су отуда нападали и ускакали у Турску. Обично се узима да историја ускока као организоване борбе против Турака започиње падом Клиса 1537. године.

Становници приморског залеђа називају се и морлацима. Реч се етимолошки тумачи као италијанизовано име за влахе, које означава и крајеве одакле су они приспели.

Има много разлога да хајдуке и ускоке сматрамо недељивом целином, и поред разлика у начину четовања, војничкој организацији, бројности.

И један и други покрет имају, у основи, национални карактер, али представљају и специфичан начин привређивања и побуну против социјалног угњетавања.

(преузето из књиге Бошка Сувајџића, Епске песме о хајдуцима и ускоцима)

Подела народне књижевности на поетске и прозне врсте

Кула Јанковића

Кула Јанковића је утврђење из 17. века у коме је живео Стојан Јанковић и његови потомци. Она се састоји од стамбених, газдинских и одбрамбених зграда, а доминира управо Кула по којој је цели комплекс добио име. Данас је Кула у власништву породице Десница (чији је изданак и књижевник Владан Десница)

Ко је био Стојан Јанковић?

Стојан Митровић Јанковић (Жегар код Обровца, Далмација, око 1635 - Дувно, Херцеговина, 23. август 1687)

Стојан Јанковић је познати ускочки јунак и сердар из Далмације. У млетачким архивима назива се и кавалир Јанко. Негде се помиње и као Стојан Митровић с обзиром на то да му се отац Јанко презивао Митровић.

Прве помене о Стојану Јанковићу као чувеном ускоку оставио је Вук Караџић, који у својим књигама вели да Стојан Јанковић није могао бити ратни друг Илије Смиљанића јер је Илија, као старији, био ратни друг Стојановог оца Јанка, па у коментару запажене песме Женидба Стојана Јанковића додаје:

„Малоприје сам напоменуо, да су Млечићи 1669. године признали јунаштво Стојана Јанковића и поставили га сердаром над морлацима; послије су му одредили 29 дуката плате на мјесец и осим другијех различнијех поклона дали му златну колајну и два сина поставили му капетанима. Био је 14 мјесеци роб у Цариграду, па њекако утече и дође здраво у Котаре; и послије опет бијући се с Турцима погинуо је од пушке...”

А Војислав Ђурић у предговору своје Антологије народних јуначких песама (1977) пише:

„Стојан Јанковић је – како се види из историјских докумената – један од двојице или тројице најзнаменитијих вођа котарских ускока. Одликовао се у многим борбама против Турака за време дуготрајног кандијског рата. У једној од тих борби (код Обровца 1666) пао је у турско ропство и провео у Цариграду четрнаест месеци. За ратне заслуге млетачке власти дале су му високо одликовање и имање у Котарима. У периоду мира између кандијског и морејског рата имао је задатак да као најистакнутији ускочки старешина спречава нападе ускока на Турке. Зато је једно време – кад се његов брат Илија Митровић одметнуо од млетачких власти и почео на своју руку да ратује против Турака, – био интерниран у Млецима. По избијању морејског рата, с успехом је предводио котарске ускоке и одликовао се у низу сукоба с Турцима. Погинуо је у нападу на Дувно 1687.”

Према подацима којима данас располажемо биографија ускока Стојана Јанковића може се извести знатно детаљније него што је то учинио Вук Караџић или неки потоњи историчари и историчари књижевности. За то највише треба захвалити Бошку Десници, потомку Јанковићевом по женској линији, који је писао о Стојану и ускоцима, али и преводио исписе из млетачких архива о ускоцима."

(преузето из рада Стојана Бербера: Историјски подаци о ускочком сердару Стојану Јанковићу; остатак текста налази се на линку:

http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0353-7129/2004/0353-71290402151B.pdf)

* О Стојановом робовању у Цариграду

После 14 месеци проведених у Цариграду (а не девет година и седам месеци, како се пева у народној песми) Јанковић и Миљковић су успели да искористе смањену турску будност због боравка непопуларног султана Мехмеда IV у околини старе престонице Једрена, где је боравио ради лова и разоноде, па су побегли – не зна се да ли копном или морем – у лето 1667. г. и поново се појавили у Котарима, што је снажно одјекнуло у европском хришћанском свету, с обзиром на то да је то био несвакидашњи подвиг. При бекству Стојан је убио Халил-бега Дураковића, сина турског великаша, а чим је стигао у Котаре поново се ставио на чело ускока и наставио да ратује, пустошећи турске територије.

Истраживачки задаци

v    Пажљиво прочитај песму Ропство Јанковић Стојана. Припреми се да говориш о својим утисцима поводом прочитаних стихова. Издвој целине у тексту које су највише привукле твоју пажњу. Спреми се да објасниш зашто.

v  Песма Ропство Јанковић Стојана припада песмама средњих времена, и једна је од најлепших песама ускочког циклуса. Обнови своје знање о Вуковој подели епских песама. Подсети се о чему певају епске песме средњих времена, као и ко су били ускочки јунаци (у твојој Читанци подаци о њима налазе се на страни 42.)

v  Пронађи у Читанци у одељку Занимљивости испод текста песме податке о животу Стојана Јанковића (њих можеш пронаћи и на блогу). Историја је забележила да је Стојан Јанковић заиста био у турском ропству 14 месеци (1666-1667), и да је уз откуп пуштен. Размисли о томе на који начин је народни певач уметнички „обрадио“ историјску чињеницу робовања Стојана Јанковића.

v  Одреди основне сижејне (композиционе) целине у песми.

v  Уочи чиме је мотивисана жеља Стојана и Илије да побегну из Стамбола. Пронађи стихове у тексту који о томе говоре. Размисли због чега Стојан најпре одлази у виноград, а не у своје дворе.

v  Протумачи тужбалицу Стојанове мајке. Због чега она за снаху Јелу каже да је неношено злато? Објасни са психолошког становишта зашто мајка више жали снаху, него сина. Због чега она не препознаје Стојана? Закључи о особинама снахе Јеле на основу свекрвиног односа према њој.

v  У песму је укомпонован интернационални мотив – муж на свадби своје жене, у светској књижевности присутан још у Хомеровом епу Одисеја. Код Хомера, Одисеј се након двадесет година одсуства враћа у свој дом, где затиче просце своје жене Пенелопе, које, прерушен, убија. Уочи специфичности обраде овог мотива код „нашег Хомера“ – нашег народног певача. Обрати пажњу на алегоријски смисао песме којом се Стојан обраћа жени.

v  Окарактериши поступање сватова када су открили ко је незнани гост. Како се потом Стојан односи према жениним сватовима? Како тумачиш његове речи: Ласно ћемо ми за ваше благо, / Ласно ћемо – ако јесмо људи? Издвој у тексту описане Стојанове поступке који потврђују изузетност његовог лика.

v  Чиме завршна тужбалица Стојанове мајке употпуњује ону прву, коју је Стојан чуо у винограду? Шта је убило Стојанову мајку? Овакав завршетак песме сасвим је у духу жанра баладе. Издвој друга снажна лирска места која песми дају баладичан тон.

v  На који начин уметнички свет песме Ропство Јанковић Стојана проширује наше разумевање породичне љубави, снажне везаности за ближње, као и човекољубља уопште?