Ускоци представљају посебан облик отпора Турцима у приморском
залеђу. Реч је о герилском начину ратовања хришћана, који су, миграцијама
становиштва, након пада српских средњовековних земаља, прелазили из освојених
подручја на територије којима су управљале Венеција и Аустрија, те су отуда
нападали и ускакали у Турску. Обично се узима да историја ускока као
организоване борбе против Турака започиње падом Клиса 1537. године.
Становници приморског залеђа називају се и морлацима. Реч се
етимолошки тумачи као италијанизовано име за влахе, које означава и
крајеве одакле су они приспели.
Има много разлога да хајдуке и ускоке сматрамо недељивом целином, и
поред разлика у начину четовања, војничкој организацији, бројности.
И један и други покрет имају, у основи, национални карактер, али
представљају и специфичан начин привређивања и побуну против социјалног угњетавања.
(преузето из књиге Бошка Сувајџића, Епске песме о хајдуцима и ускоцима)
Нема коментара:
Постави коментар